О књизи: година / Поставивши ауто-аларм, Глеб је кренуо према троспратници, машући кључевима, звиждући нешто испод гласа. Попео се малим степеницама, повлачећи према себи тешка дрвена врата, нашао се у пространој дворани која је била затрпана сумраком. Поглед је одмах пао на мршавог човека за пултом. Носио је белу кошуљу, црни прслук, а у рукама је држао некакву тешку запремину. Странице су се окретале уз тихо шуштање, које је звучало посебно јасно у овој тишини. На тезги је горела лампа, вероватно с краја 20. века..